Међународни фестивал позоришта за децу - Суботица Међународни фестивал позоришта за децу - Суботица

Новости

21 септембар 2022

Чаролија позоришне игре

Назад...
Чаролија позоришне игре

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЗОРИШТА ЗА ДЕЦУ СУБОТИЦА

Мислим да је позориште за децу и младе једини програм данашњице после којег родитељи не морају ништа да купују својим потомцима. Нема мерчова (робе), нема продакт плејсмента (реклама) у представама. Чак су и улазнице бесплатне на Међународном фестивалу позоришта за децу у Суботици, у организацији овдашњег Отвореног универзитета.

А управо о тако нечему, куповини, говорила је прва представа у такмичарском програму, „Велика творница ријечи“ коју је по делу Агнес де Лестраде, уз драматуршку помоћ Бруна Маргетића режирала Морана Доленц (Казалиште „Мала сцена“, Хрватска). Ова представа говори о пријатељству дечака и девојчица, па и ненападној романтичној наклоњености у најмлађем узрасту, кроз призму неолибералних односа, у којима је прилично све неки фол и реклама. Метафора тога је велика творница речи, изведена на марионетској сцени унутар представе, која је по замаху шира, готово ренесансна по форми својеврсне путујуће трупе, која укључује глумце и као нараторе, не само аниматоре, као и живу музику.

Управо музика, односно нараторка Буга Марија Шимић, оперска певачица по вокацији, пленила је највише. У тој мери да сам чуо и посетиоце како после представе размењују реплике у маниру оперских арија.

Колико одрастање може бити тешко, па и страшно, од памтивека нам сведоче бајке, по многим теоретичарима иницирајући децу у реалност живота одраслих. Једна од таквих бајки је и Пепељуга која је у верзији виђеној на Фестивалу у Суботици заиста одувала прашину са прастаре приче и дала јој ново рухо хорор приче са хепиендом.

Луана Грамења (драматургија и режија) и Франческо Гивоне (сценграфија и дизајн лутака) у Позоришту „Закес“ Пепељугу је оживела испрва по узору на бунраку луткарски театар, што је појачавало доживљај њене инструментализованости, да би њену улогу преузела глумица након еманципације од маћехе и злих сестара, приказаних кроз трансфомацију из три подједнако уверљиво живописне лутке гаврана.

„Пепељуга“ из Италије представа је која плени атмосфером, визуелним сценским ефектима и музиком, који додатно подстичу чула и дочаравају сву магију позоришта.

„Сан виле Мол“ Реке Сич, уз сценографију и дизајн лутака Ержебет Чонка, Луткарског позоришта „Харлекин“ из Мађарске, чиста је анимирана игра каква се данас на сценама све ређе виђа, услед развоја савременог позоришта и све веће комбинације стилова, жанрова и техника, као и услед чешћег разоткривања механизама унутар позоришта, „иза завесе“. Међутим, „Сан виле Мол“ доказује да када је представа честито урађена, не мора по сваку цену да буде у тренду са најновијим кретањима.

Сасвим у складу са тим што је речено, вила Мол изгледа као мољац, а тако се и понаша, претурајући по старинама тавана. Када покуша да састави авион, подсећа и на Егзиперијевог Малог принца, а ускоро јој друштво почиње да прави гусеница Дур. Њих двоје прави су музичко-сценски пар – Мол као романтични, лирски јунак, а Дур као жовијалан, епски лик. Заплет представља појава птице која их облеће у потрази за храном за своје птиће. Уз богатство слојева и значења приче, главни знак представе је летење и метаморфоза, одрастање, а аниматори штапних лутака (јавајки) и гињола са окидачем (ган папет), раде одличан посао оживљавајући их из сенке.

Из Малог позоришта „Душко Радовић“ (Београд), на Фестивалу у Суботици је изведена и једна готово чисто глумачка представа за децу и младе, „Украдени принц и изгубљена принцеза“ Дена Тотера, у режији Браниславе Стефановић. Потка јој је питка, готово теленовелистичка – близанци наследници царског престола у Кини подељени су од рођене и одрастају са обичним смртницима. Мушко дете са рибаром и његовом женом, а женско са разбојником, док се поново не уједине на престолу, побеђујући и законе који прописују да је он резервисан само за мушку децу.

Квалитети ове представе могли би се описати као духовитост и садржајност у смислу да осим што прича причу, представа приказује и начине на који позориште функционише, кроз ликове Наратора, Реквизитера и Аниматора. Приказујући другу културу велике традиције, могло би се рећи да се поред атрактивне егзотичности, посебно искоришћене у костимографском и звучном обликовању представе, обезбеђује и дистанца помоћу које се некад лакше идентификују универзалне људске теме. Могућа незграпност и површност једне овакве поставке, оповргнута је истрајним аплаузом публике.

Игор Бурић

Назад...
  • Од лутке до сенке
    27 септембар 2023

    Од лутке до сенке

  • У позоришту и на прузи
    25 септембар 2023

    У позоришту и на прузи

  • Завршен 14. Форум за истраживање позоришне уметности за децу и младе у Суботици
    22 септембар 2023

    Завршен 14. Форум за истраживање позоришне уметности за децу и младе у Суботици

  • Пети дан 30. Међународног фестивала позоришта за децу Суботица
    22 септембар 2023

    Пети дан 30. Међународног фестивала позоришта за децу Суботица

Међународни фестивал позоришта за децу - Суботица