Milena Jeftić Ničeva – Izložba lutaka, kostima i skica

Otvaranje izložbe: NEDELJA, 25. septembar – Savremena galerija Subotica – 18:30

MILENA JEFTIĆ NIČEVA

Rođena u Tomaševcu, Akademiju za primenjenu umetnost završila u Beogradu 1968. Magistrirala pozorišni kostim 1971.
Do sada ostvarila preko 50 samostalnih izložbi u Srbiji, Jugoslaviji i u svetu.
Osvojila veliki broj nagrada: Nagrada Oktobarskog salona 1999, nagrada za slikarstvo na Jesenjoj izložbi 2006, Nagrada za crtež na VI Bijenalu crteža i male plastike. Takođe osvojila velikih broj nagrada za rad na pozorišnim predstavama; najznačajnije Sterijina nagrada 1981, Nagrada za životno delo ULUPUDS 2008, Nagrada za životno delo ,,Mali princ” Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica 2006.
Dela se nalaze u sledećim institucijama: Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Muzej grada Beograda, Savremeni muzej Vojvodine Novi Sad, Narodni muzej Zrenjanin, Narodni muzej Vršac, Muzej grada Sombora, Kuća legata (zbirka), Galerija Matice srpske Novi Sad (zbirka), Muzej pozorišne umetnosti Srbije (zbirka), Pozorišni muzej Vojvodine Novi Sad (zbirka).

* * *

Milenin rad u dečjem pozorištu mogao bi se okarakterisati kao „igra sa odgovornošću“. Beskrajno maštovito poigravanje prostorom, slikom, kostimima, lutkama kao ličnostima i ličnostima kao lutkama uvek je utemeljeno na poučnom tekstu, znalački korišćenim istorijskim i etnografskim činjenicama i naravno rediteljskoj koncepciji. Njene su predstave koliko zanimljive, vizuelno bogate i raznovrsne toliko i pedagoški funkcionalne jer mnoštvo detalja u njima donosi saznanja o epohi, ambijentu, atmosferi sadržja koji određeni pozorišni događaj predstavlja.
U dovoljnoj meri zasnovani na realnosti da ne zbunjuju mladog i neiskusnog gledaoca Milenin kostimi i scenografije odstupaju od te iste realnosti onoliko koliko je potrebno da se mladom oku ukaže da se iza činjeničnog stanja kriju razne mogućnosti transformacije likova, oblika, svetla i fakture. Umnožavanja, povećavanja i smanjenja forme, isticanje fakture, pokret obično nepokretnih predmeta, ispunjavanje celokupnog scenskog prostora vatrometom boja i oblika odlika je Milenine igre kojom dodaje smisao komadima za decu a decu navodi na igru sa smislom.
Bez obzira da li se radi o lutkarskim ili igranim dečjim predstavama, njihova je osnovna odlika slikovitost zasnovana na brojnim elementima. Zasićenost prostora slike ogleda se i u ispunjenosti scenskog prostora, a Milenino imaginativno korišćenje materijala, preplitanje scenografije i kostima i izvestan red u mnoštvu korespondiraju koliko sa njenom umetničkom prirodom toliko i sa neiscrpnom dečjom maštom koja se ovakvim pristupom još više podstiče. Poput slagalice koja stvara sliku iz velikog broja delića i Milenin bogati način izvođenja daje pregnantan rezultat pun značenja i smisla za gledaoce kojima je namenjen. Potpuno uživljavanje u psihologiju dece i razumevanje njihovih potreba, identifikacija sa njihovom logikom i načinom razmišljanja ne sprečavaju Milenu da zadrži neophodnu distancu te da scenskim ambijentom uvek saopšti nešto više i povuče pažnju publike ka novim saznanjima.

Gordana Popović Vasić