Predstavljen program 23. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici

Program Međunarodnog festivala pozorišta za decu, 23. po redu, koji će biti održan od nedelje 25. septembra do petka 30. septembra u Subotici, najavljen je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Beogradu.

Tokom šest dana, festival će ugostiti umetnike, pozorišne stručnjake i studente pozorišnih škola sa raznih strana Evrope i sveta, i zemlje domaćina Srbije, kao i ambasadore i predstavnike inostranih kulturnih centara. Svečano otvaranje je u Narodnom pozorištu (scena „Jadran“) 25. septembra (20h), a zatvaranje, uz dodelu nagrada, 30. septembra na istom mestu, u isto vreme.

Prema rečima direktora i selektora Festivala Slobodana Markovića “za učešće u takmičarskom programu prijavljene su 234 predstave iz 53 zemlje”. Pored Srbije, prijave su stigle iz Alžira, Argentine, Australije, Austrije, Belgije, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Brazila, Bugarske, Burkine Faso, Crne Gore, Češke, Egipta, Francuske, Grčke, Gruzije, Holandije, Hrvatske, Indije, Indonezije, Irana, Italije, Izraela, Japana, Jermenije, Jordana, Južne Koreje, Kanade, Kenije, Kolumbije, Mađarske, Makedonije, Meksika, Nemačke, Nigerije, Perua, Poljske, Portugalije, Rumunije, Rusije, SAD, Slovačke, Slovenije, Španije, Švajcarske, Švedske, Tajlanda, Tunisa, Turske, Ukrajine, Velike Britanije i Venecuele.

U takmičarskom programu će, tokom festivala, biti odigrano 16 predstava: „Mala sirena“ (Bosna i Hercegovina), „Bajka o ribaru i ribici“ (Crna Gora), „Deveta ovčica“ (Hrvatska), „Mali lutkar“ (Indonezija), „Neutabanim stazama“ (Kanada), „Amakajaku, avantura u Amazonu“ (Kolumbija), „Guska, smrt i lala“ (Poljska), „Let kroz priče“ (Rumunija), „Princeza Tirando“ (Rumunija), „Srebrno kopito“ (Rusija), „Badnje veče“ (Rusija), „Patka, smrt i lala“ (Slovenija), „Zlatokosa“ (Slovenija), kao i tri predstave iz Srbije – „Rečna sirena“ (Pozorište lutaka „Pinokio, Beograd), „Ko je najmoćniji na svetu?“ (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad) i „Par cipela“ (Dečje pozorište Subotica“). Broj predstava u takmičarskom programu (16 umesto nekadašnjih 20 do 25) uslovljen je, kako je naveo Marković “troškovima koje je organizator festivala u mogućnosti da pokrije”. Takođe, festival je skraćen za jedan dan. Odabrane predstave će se igrati na izvornom jeziku od 26. do 30. septembra u Dečjem pozorištu Subotica i Pozorištu „Deže Kostolanji“.

Slobodan Marković, direktor i selektor festivala, podsetio je da je ova manifestacija do sada redovno održavana u maju, ali je sada, zbog neizvesnog finansiranja, pomerena za septembar.

“Lepo je pokojni Jovan Ćirilov primetio da je ovaj festival za Srbiju ‘lutkarski Bitef’. U pozorištu je sve dozvoljeno, osim da je predstava dosadna. Festival ni ove godine neće biti dosadan”, rekao je Marković.

Direktor i selektor festivala je apostrofirao žanrovsku raznovrsnost ovogodišnjeg izdanja:

„Imamo operu, balet, teatar senki, dobru srpsku produkciju. Forum čini ovaj festival posebno unikatnim. Prijavilo se preko 30 univerzitetskih profesora i teatrologa, koji pokrivaju svoje putne troškove, iz Nigerije, Irana, Meksika… Izdvojio bih pozorište iz Rige, čija je predstava u pratećem programu. Njihovih 40 članova sami snose sve troškove da bi došli na naš Festival“.

Festival će dodeliti Gran pri za najbolju predstavu u celini, nagradu za najbolju režiju, nagradu za najbolju scenografiju, nagradu za najbolju originalnu muziku, nagradu za najbolje estetsko i tehnološko rešenje lutaka; nagrade za glumačko/animatorsko majstorstvo (pet ravnopravnih nagrada) i specijalnu nagradu za originalnost i fantaziju. O svemu će odlučivati Rumunka, dr Andrijana Teodoresku, teatrolog iz Krajove, prof. Dragoslav Todorović, reditelj, glumac, scenarista i profesor lutkarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, i Ukrajinka Darija Ivanova, kulturolog i rediteljka.

Proslavljeni pisac za decu Ljubivoje Ršumović, predsednik Saveta Festivala, istakao je da je jasno da posle 23 godine ovaj festival „predstavlja svetsku pozorišnu adresu“:

“Subotica izdržava i istrajava da održava ovaj festival tako dugo. Fascinacija pozorištem u detinjstvu ostaje fascinacija za ceo život. Imaćemo pozorišnu publiku, vaspitanu, elegantnu, što je strašno značajno. Festival ove vrste postaje preteča škole za lutkarstvo. Kolege iz celog sveta u Subotici razmenjuju ideje, ‘kupuju i prodaju’ ono što je dobro”, istakao je Ljubivoje Ršumović.

Igor Bojović, član Saveta Festivala, podvukao je da subotički festival na svetskoj mapi zauzima značajno mesto.

“Unima centar Srbije je ogranak svetske Unime, a subotički festival je i pre osnivanja našeg ogranka bio član svetske Unime i pomogao u osnivanju Unima Srbije. Ovaj festival je dugi niz godina naš prozor u svet. Čak i u najtežim vremenima tu ste mogli da vidite najznačajnija ostvarenja za decu”, rekao je Bojović.

Na otvaranju Festivala Zoranu Hristiću, našem poznatom kompozitoru biće dodeljena i Nagrada za životno delo ‘Mali princ’, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, u njegovom slučaju za vanvremensku muziku koju je stvarao za decu u antologijskim predstavama kao što su, između ostalih, „Mitovi Balkana“ i „Smrt Omera i Merime“. Isto priznanje je dobio i čuveni italijanski pripovedač, glumac i pozorišni reditelj Mimo Kutikio, ali na žalost neće biti u mogućnost iz opravdanih razloga da lično primi nagradu.

Na konferenciji je takođe istaknuto da će biti održan osmi Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade „Henrik Jurkovski“, u saradnji sa Pozorišnim muzejem Vojvodine. Forum je veoma značajan segment festivala i deo je višegodišnjeg projekta koji je pod vođstvom prof. dr. Henrika Jurkovskog (1927-2016)  započet 2009. Odabrano je 18 radova učesnika koji dolaze iz Indije, Grčke, Indonezije, Izraela, Irana, Meksika, Mađarske, Nigerije, Norveške, Ukrajine i Srbije, a svoje radove će u okviru Foruma lično predstaviti 12 učesnika.

Tu je i fimski program, u sklopu kog će biti prikazan omaž Petru Laloviću (1932 – 2015), rođenom Subotičaninu, u bioskopu „Eurocinema“ na Otvorenom univerzitetu. Program „Trgovi i ulice“ je muzičko-plesnog karaktera, i promoviše dečje stvaralaštvo i kreativnost. Planirane su i predstave u pratećem programu, promocije knjiga, izložbe…

Budžet festivala je, kako je istakao Slobodan Marković, oko sedam i po miliona dinara, i isključivo je pokriven iz zvaničnih državnih fondova, bez učešća komercijalnih sponzora.

DIGIMEDIA PR