Žiri festivala

BORIS GOLDOVSKI (Rusija)

Boris Pavlovič Goldovski rođen je 7. decembra 1948. u Moskvi. Doktor je nauke o umetnosti, zaslužni radnik u oblasti kulture Ruske Federacije, predsednik Centra S.V. Obrascova, istoričar i teoretičar pozorišta, pozorišni kritičar, dramaturg, scenarista, pedagog. Član je UNIMA-e, član Saveza pozorišnih radnika Ruske Federacije, osnivač Memorijalnog doma-muzeja S.V. Obrascova, Međunarodnog festivala pozorišta lutaka „S.V.Obrascov“ („Obrascovfest“), te časopisa za profesionalne lutkare i ljubitelje pozorišta lutaka „Pozorište čudesa“.

Diplomirao je na Ruskom institutu za pozorišnu umetnost (1976), odbranio svoju tezu na Svesaveznom naučno-istraživačkom institutu za umetnost (Moskva) na temu „Pozorište lutaka u Rusiji u 18. veku“ (1986), a doktorsku disertaciju na Ruskom državnom institutu za scensku umetnost (Sankt Peterburg) na temu „Istorijski razvoj i scenski život ruske dramaturgije pozorišta lutaka od XVIII do XX veka“ (2007).

Radio je kao rukovodilac literarnog odseka Moskovskog regionalnog pozorišta lutaka (1976–1990). Godine 1990. S.V. Obrascov pozvao ga je u Državno akademsko centralno pozorište lutaka, gde je rukovodio kreativnim odeljenjem, istraživačkom i međunarodnom delatnošću. Od 1996. do 2012. bio je umetnički rukovodilac ovog pozorišta. Od 2014. umetnički je rukovodilac Moskovskog državnog pozorišta lutaka.

Autor je više od 30 knjiga objavljenih na ruskom, srpskom, nemačkom, poljskom i španskom jeziku, kao i scenarija za televizijske filmove iz istorije i teorije umetnosti lutkarstva.

Povremeno je obavljao pedagoški rad u ruskim pozorišnim institutima („B.Ščukin”, Ruskoj akademiji za pozorišnu umetnost ГИТИС, Sanktpeterburškoj akademiji dramskih umetnosti i dr.).

Učesnik je raznih pozorišnih festivala kao ekspert, član i predsednik žirija.

JAROSLAV ANTONJUK (Poljska)

Jaroslav Antonjuk (1963) poljski je reditelj, teatrolog, dramaturg, animator teatra. Završio je Državni pozorišni studio (1985–1987), zatim Drżavnu pozorišnu akademiju u Varšavi (1988–1992) i Ekonomsku akademiju za menadžment u Varšavi.  Direktor je Pozorišta lutaka i glumaca u Lomži (od 1994) i direktor Međunarodnog pozorišnog festivala „Valiska”. Do 2017. godine na pomenutom festivalu učestvovalo je oko četiristo pozorišta, od čega oko dvesta stranih, iz preko pedeset različitih zemalja, među kojima su i brojna pozorišta iz Srbije i zemalja balkanskog regiona.

Kao direktor Pozorišta lutaka i glumaca u Lomži, od 1995. do 2002. radio je na podizanju zgrade pozorišta. Pre toga je radio u dramskom teatru. Kao reditelj u pozorištu lutaka debitovao je 1995. sa Lešmjanovom Šumskom pričom. Predstava je nagrađivana na mnogim festivalima. Do sada je realizovao više od četrdeset predstava u pozorištima lutaka u Poljskoj, Rusiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Belorusiji, Španiji, Crnoj Gori, i za većinu je dobijao nagrade na brojnim festivalima u zemlji i inostranstvu, neretko i glavnu nagradu festivala (Gran pri).

Jaroslav Antonjuk dobitnik je sledećih značajnih nagrada: Nagrade maršala Podlaskog vojvodstva, Nagrade gradonačelnika Lomže (1994. i 2012), Nagrade Podlaskog vojvode, Nagrade ministra kulture (2004. i 2012), Nagrade ministra Republike Krim, Nagrade udruženja novinara i Medalje za popularizaciju pozorišta. Dobitnik je i Medalje za zasluge u kulturi Gloria Artis (2013) koju dodeljuje Ministarstvo kulture i nacionalne baštine Republike Poljske. Član je Asiteža, Unime, Zaiksa (autorska agencija). Angažovan je na pozorišnim festivalima kao selektor i član žirija. 

LJUDMILA HENSE (Kazakstan)

Ljudmila Hense (Konstantinova), rodila se 1965. godine u Kostanaju (Kazahstan). Godine 1984. završila je Školu za scenske umetnosti u Čeljabinsku (Rusija). Od 1987. do 1992. školovala se na državnom, pozorišno-umetničkom institutu, na Fakultetu za pozorišno-dekorativnu umetnost u Alma-Ati (Kazahstan). Diplomirala kao scenograf-skulptor pozorišta lutaka i umetnik-tehnolog scene (drama). Od 1992. do 2002.  bila glavni scenograf u Oblasnom ruskom dramskom i lutkarskom pozorištu u Kostanaju (Kazahstan). Bavila se postavkama dečjih i drugih programa na televiziji. Kao scenograf i kreator lutaka i kostima radila je u različitim lutkarskim pozorištima u Rusiji, Srbiji i Crnoj Gori.

Najpoznatije predstave: Bajke Babe Jage (1994); Prva bajka u detinjstvu (2000); Alenkin cvet (2002); Palčić (2008); Baba Jaga (Novi Sad, Srbija, 2010); Mali Ilimar (2013); Snio sam vrt (2014); Bajka o ribaru i ribici (Podgorica, Crna Gora 2015). Radila sa rediteljima: Agur Rejn (Estonija), Boris Salamčev (Rusija), Aleksandar Borok (Rusija), Oleg Žugžda (Belorusija), Jevgenij Ibrahimov (Rusija/Češka) i drugim. Njene kreacije su nagrađivane na brojnim međunarodnim festivalima. Jednu od poslednjih nagrada dobila je upravo na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu u Subotici, 2016. godine.

ZORAN ĐERIĆ (Srbija)

Rođen 1960. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio je upravnik i dramaturg (1988-1993), a potom i direktor (2007-2012) Pozorišta mladih u Novom Sadu. Od 2013. do 2017. godine bio je glavni i odgovorni urednik časopisa za pozorišnu umetnost, „Scena“, koji izdaje Sterijino pozorje u Novom Sadu. Od marta 2015. do jula 2016. bio je pomoćnik direktora Sterijinog pozorja. Od jula 2016. vršilac je dužnosti upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Član je Upravnog odbora Društva književnika Vojvodine. Član odeljenja za scensku umetnost i muziku Matice srpske u Novom Sadu. Član uredništva Zbornika Matice srpske za scensku umetnost i muziku. Član redakcije časopisa za lutkarsku umetnost, „Niti“, koji izdaje Pozorišni muzej Vojvodine. Član je uredništva časopisa „Agon“, za pozorišnu umetnost (Banja Luka).

Objavio je 60 knjiga (30 autorskih i 30 knjiga prevoda). Iz oblasti pozorišta: Nezasićenje: poljska dramaturgija XX veka (2006), Istorija Vitolda Gombroviča (2008), Testosteron. Nova poljska dramaturgija (2009), Pozorište i film (2010), Vitkacijeva Luda lokomotiva: između filma i pozorišta (2010), Dramaturški postskriptum (2014), Pozorište lutaka u Novom Sadu / osnivanje (sa Lj. Dinić, 2014), Lutka i maska u srpskoj kulturi: od obrednog do pozorišnog čina (priredili Ljiljana Dinić i Z. Đ., 2014), Lutkarstvo u Srbiji: od vašarskih do sokolskih scena (priredili Lj. Dinić i Z.Đ., 2015) i Jurkovskom u čast. Zbornik radova (priredio Z.Đ., 2016).

Preveo s poljskog knjige: Vjeslav Hejno, Umetnost lutkarske režije (2012); Henrik Jurkovski, Teorija lutkarstva, II (2013); Henrik Jurkovski, Lutka u kulturi, I i II (2015. i 2017).

ZORAN MAKSIMOVIĆ (Srbija)

Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Katedri za istoriju, a magistrirao i doktorirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Odseku teatrologije. Radio je kao novinar na Radio Novom Sadu i TV Novi Sad u Kulturno-umetničkom programu. Bio je zaposlen u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu.

U Pozorišnom muzeju Vojvodine u Novom Sadu radio je na poslovima kustosa (1995–2002), potom direktora (2002–2017), a sada je raspoređen na mesto kustosa-teatrologa (od februara 2017).

Redovni je član Matice srpske od 1995, a od 2004. član njenog Odbora Odeljenja za scenske umetnosti i muziku. Od 1995. radi na naučnoistraživačkim projektima ovog Odeljenja i Leksikografskog-biobibliografskog odeljenja Matice srpske. Saradnik je Enciklopedije Novog Sada i Srpske enciklopedije. Član je Glavne redakcije i urednik Pozorišne struke Enciklopedije Vojvodine.

Bio je član žirija na pozorišnim festivalima i član više strukovnih, organizacionih i upravnih odbora. Od 2006, član je Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije (ogranak AICT pri UNESCO). Jedan je od osnivača Fondacije „Laza Kostić” (London, Beograd, Novi Sad, 2009). Potpredsednik je Novosadske sekcije Međunarodnog saveta za igru (CID ‒ UNESCO, 2014) i potpredsednik Saveta Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici (od 2014).

Učesnik je mnogih domaćih i inostranih simpozijuma, seminara i konferencija.

Autor je i priređivač više publikacija, između ostalih: Mira Banjac, 2002. i 2011; Jurij Ljvovič Rakitin – život, delo, sećanja (sa E. Uspenski i A. Arsenjevim), 2007; Pozorje Laze Kostića, 2011; Theatre Poetics of Laza Kostic, 2012; Ibzenove drame na vojvođanskim scenama, 2016.

Objavljivao je i u zbornicima radova, periodičnim publikacijama i dnevnim listovima. Bio je urednik i član je uredništva više zbornika i časopisa.