Zoran Hristić i Mimo Kutikio dobitnici Nagrade za životno delo „Mali princ“

Zoran Hristić, naš proslavljeni kompozitor i poznati italijanski pripovedač, glumac i pozorišni reditelj Mimo Kutikio, ovogodišnji su dobitnici Nagrade za životno delo ‘Mali princ’, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, a nagrade će im biti dodeljene 25. septembra na otvaranju 23. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici (20h, Narodno pozorište – scena „Jadran“).

Tokom trajanja Festivala u Medija centru hotela Patria u Subotici biće održan program pod nazivom „Večeri sa dobitnicima Nagrade za životno delo Mali princ“, u okviru kojih će (u dva odvojena dana) laureati razgovarati sa prisutnom publikom i gostima festivala na različite teme koje se dotiču njihovog impresivnog dela, uz akcenat na stvaralaštvu za decu.

„Prvo me je usrećio naziv nagrade: ‘Mali princ’! Taj mališa me je vratio u vreme kada sam pregršt nota slao deci direktno u srce i dušu, kada sam, kako u obrazloženju piše,’doprineo razvoju kulture i scenske umetnosti za decu’. Da li sam iznova „mali princ“ koji muzikom miluje decu? Da li sam stvarno u životu uradio tako plemeniti gest? Tako drugi kažu, a ja prvo moram da odagnam nevericu“, rekao je Zoran Hristić povodom Nagrade „Mali princ“.

Mimo Kutikio (Mimmo Cuticchio; Đela, 30. mart 1948) je italijanski pripovedač, glumac i pozorišni reditelj. Dolazi iz porodice istaknutih lutkara i jedan je od poslednjih naslednika tradicije sicilijanskog lutkarstva (Opera dei Pupi), koje je danas prepoznato od strane Uneskoa kao deo usmenog i nematerijalnog nasleđa čovečanstva. Godine 1973. u Palermu je osnovao Pozorište lutaka „Santa Rozalija“, a četiri godine kasnije asocijaciju Figli d’Arte Cuticchio, čiji je cilj očuvanje umetnosti sicilijanskog lutkarstva.
Mimo Kutikio se pojavio u trećem delu čuvenog filma Frensisa Forda Kopole – „Kum“ (kao narator lutaka), ali i u ostvarenju “One Hundred Days in Palermo“ (1984) Đuzepea Ferare kao narator i autor završnog monologa. Takođe je igrao i u filmovima „Terraferma“ (2011) i „Cha cha cha“ (2013).

Zoran Hristić (Beograd, 30. jul 1938) se kao kompozitor naročito istakao u oblasti scenske, filmske i pozorišne muzike. Posebno je značajan njegov doprinos scenskoj muzici u teatru za decu i lutkarskom pozorištu krajem 20. veka, za šta je više puta nagrađivan. Visoke umetničke domete je ostvario u antologijskim predstavama za decu „Mitovi Balkana“ i „Smrt Omera i Merime“, kao i u predstavama „Simpatija i antipatija“, „Kuckava bajka“, „Hobit“ i druge.

Na inicijativu Dušana Radovića od 1979. godine bio je urednik, voditelj i osnivač Koncerta Studija B, od 1982. do ‘89. godine bio je glavni muzički urednik Radio Beograda, a potom je prešao na RTVB, kasnije RTS, gde je bio glavni i odgovorni urednik u Muzičkoj redakciji do 1995. godine. Bio je umetnički direktor i selektor festivala BEMUS- i Mokranjčevi dani.

Muzičko školovanje započeo je u najranijem detinjstvu. Svirao je klavir, a prva kompozicija koju je napisao sa 11. godina bila je „Igra za klavir“. Sa petnaest godina Hristić je napisao „Tokatu za klavir“ sa kojom je pobedio na studentskom konkursu, posle čega je upisao kompoziciju na Konzervatorijumu Đuzepe Verdi u Milanu, u klasi prof. Nikola Kastiljonija (Niccolo Castiglioni), da bi studije nastavio na Muzičkoj akademiji u Beogradu u klasi prof. Stanojla Rajičića, gde je diplomirao 1963. godine. Za najbolji diplomski rad „Naslovi za hor i orkestar“, dobio je prestižnu nagradu Stevan Hristić.
Opus Zorana Hristića obuhvata solistička i kamerna ostvarenja, vokalno-instrumentalna dela, balete, radiofonska ostvarenja, muziku za pozorište (preko 100 scenskih dela), film (35 igranih filmova) i televiziju. Između ostalih nagrada osvojio je tri Zlatne arene za filmsku muziku u Puli, Sterijinu nagradu i mnoge druge. Njegove kompozicije su svirali ugledni domaći i inostrani izvođači.

DIGIMEDIA PR