Тодор Валов - Награда за животно дело „Мали Принц”

23. септембар 2026. у 18.30 часова

Хотел Патриа

Тодор Валов је рођен 04.08.1966. у Варни, Бугарска. Гимназију је завршио на француском језику, а потом уписао глуму и дипломирао је 1991. године на НАТФИЗ-у „Крсто Сарафов“ у Софији. Откривши таленат за луткарску режију, након кратке глумачке каријере, уписује се и на одсек луткарске режије исте Националне aкадемије театарске и филмске уметности у Софији и дипломира 1995. године у класи Николине Георгиеве и Атанаса Илкова, који су, истиче, били оснивачи Катедре за луткарство при Академији у Софији.

Каријеру луткарског редитеља започиње бајком Доналда Бисета Добро јутро, лаку ноћ и већ 1998. године добија Националну награду као редитељ што му практично отвара врата Централног Столичен театра у Софији.

Почетком овог века често гостује у многим позориштима за децу у Србији, БИХ, Румунији, Црој Гори, припрема представе у Немачкој:, освајајући безброј награда на многим Фестивалима. Посебно место у биографији свог редитељског опуса заузимају му две представе које је режирао у нашој држави: Лабудово језеро у Позоришту за децу и младе Крагујевац, и представа Пар ципела у Дечјем позоришту Суботица. Представу Лабудово језеро УНИМА Србије је прогласила за најбољу луткарску представу 2013. године, а представу Пар ципела Тодор посебно чува у сећању због Фестивала Звездариште у Београду 2015. године када је награђена у свим категоријама које фестивал додељује, од GRAND PRIX-а до појединачних глумачких улога и ауторских признања.

Уз завидан списак награда које је током своје каријере освајао, лично издваја Националну награду „ИКАР“ 2020. године за најбољу представу Пинокио у извођењу Теарта Русе, Бугарска.

Значајан је и податак да Тодор Валов, на позив професора Боње Лунгова, као шефа катедре за луткарство НАТФИЗ-а Софија, сарађује и даље са Академијом, режирајући представе са студентима.

Тодора Валова као уметника карактерише разноликост, јер припада малобројним редитељима чије представе су заиста потпуно различите. Уметнички узори су му били професорица Николина Георгиева и редитељ из Румуније Силвио Пуркарете. Као дечак је био опчињен представом (Театар сенки) Карневал животиња у режији професорице Николине Георгиеве. Заразио се њеном поетиком, а потреба за стицањем знања о луткарској уметности га је судбински повела путем да управо буде студент у њеној класи. И сам каже: „Ништа није случајно“.

Основну инспирацију налази у музици и покрету. Луткарство доживљава као „балет са луткама“, акцентујући и ликовност као важан елемент сваке представе. Воли да истражује анимацију покрета лутке превасходно на музичке теме. Музика га покреће. Луткарство упоређује са балетом, за Тодора Валова луткарство је нека врста „кореографије“.