Нежна прича о љубави између унука и његове баке. Дечак који је некада слушао дивне приче у бакином крилу, како је одрастао, имао је све мање времена да је посети. Она је преминула, и дечак одлази у бакину кућу, тужан што је више нема, сећајући се свих њених прича. Баке више нема, а природа се уселила у њену кућу. Дечак посматра мала створења која су преузела простор његовог детињства и она га подсећају на живот са баком. Дечак је тужан јер осећа колико му недостаје бака и жали због времена које није провео с њом и приче коју је заборавио. Међутим, природа се удружује да му исприча причу о птици која је сакрила јаје у кући, бринула о њему и неговала га, а затим, када је јаје било спремно да се излегне, одлетела је заувек… Добивши причу због које је и дошао, дечак захваљује баки на свему што је учинила за њега и, са свим дивним успоменама, као мала птица, излази из јајета — персонификације детињства — и лети у живот.