Kritika predstave "Uspavana lepotica"

Uspavana lepotica, probuđena tinejdžerka

autorka: Divna Stojanov

Lutkarska predstava reditelja Jakuba Vašičeka i dramaturga Tomaša Jarkovskog Uspavana lepotica je dramatizacija istoimene bajke postavljena na sceni DRAK Teatra iz Češke. Za razliku od drugih inscenacija ove poznate bajke koju je prvi 1634. godine zapisao Đambatista Bazile pod naslovom Sunce, Mesec i Talija, češka verzija polazi od teorije psihologa Bruna Betelhajma da priču o Princezi i njenom stogodišnjem snu treba interpretirati kao priču o ulasku u pubertet.

Američki psiholog austrijskog porekla protumačio je Princezinu krv od uboda na trn kao prvu menstrualnu krv tinejdžerke; ogradu oko dvorca koju zatim podiže kralj predstavio je kao oca zaštitnika prema svojoj kćerci adolescentkinji, a zapisao je i mnoge druge parabole u svojoj knjizi The Uses of Enchantment: The Meaning and Importance of Fairy Tales. Osim što je ime psihologa navedeno u afiši i što je napisano da je značajno uticalo na rediteljksi koncept, nikakav drugi upliv ove psiho-analitičke teorije ne vidi se na sceni. Zbog čega su autori insistirali na tome, nije jasno ni nakon odgledane predstave.

No, i sa i bez psihološkog osvrta, Uspavana lepotica je izazvala smeh, ispričala priču i začarala nas scenografijom i lutkama (Tereza Vašičkova). Već sa paljenjem prvih reflektora devojčica iz publike je glasno uzviknula: pa ovo će biti lepa predstava. I bila je potpuno u pravu! Na sredini scene je bio zamak koji se okretao, otvarao svoja vrata, prozore i dopuštao nam da zavirimo u sobe. Drvene lutke u kraljevskim odorama gipko su se šetale, kopale tunele, palile šibice, padale sa vrha dvorca, penjale se, ispaljivale se iz topa, plesale, pevale, igrale žmurke, grlile se... (Pavla Lustikova, Jan Popela, Milan Ždarski, Jan Čipčala, Petr Seiner, Pavel Černik)

Još jedan nivo uzbudljivosti predstave stvarali su muzičari (muzika Daniel Čamski), bubnjar i violinista postavljeni desno i levo od zamka proizvodeći uživo foli efekte i svirajući pozadinsku muziku. Na vrhu dvorca bilo je postavljeno platno malih dimenzija na kojem su se projektovale scene – proslava Princezinog rođendana, ulazak Princa u dvorac i poljubac buđenja. Ovo rešenje opravdano je zbog potrebe da se dešavanja prikažu u krupnom planu. U prvoj sceni su akteri bile lutke, a u drugoj lutkari. Pojavljivanje ljudi pred kraj lutkarske predstave nije zbunilo publiku. Gde je lutka stala, glumac na videu je nastavio.

Predstava je dobar primer kako se originalnom scenografijom, promišljenom režijom, znalačkom i spretnom glumom čak i dobro poznata i mnogo puta postavljana bajka može postaviti, a sigruno da bi starijoj deci bilo još zanimljivije da su se Betelhajmove ideje zapravo mogle prepoznati.

Ovu kao i ostale kritike predstava 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu možete pročitati i na sajtu  https://odmalihnogu.org/