JELENA SITAR lutkar, pedagog i publicista Diplomirala je dramaturgiju na AGRFT u Ljubljani. Od 1983. do 1986. radila je kao samostalni stručni konsultant za pozorište i lutkarstvo u Savezu kulturnih organizacija Slovenije, od 1986. kao slobodni dramaturg, a od 2007. do 2010. godine kao umetnički direktor u Lutkarskom pozorištu Ljubljana. Od 2010. predaje lutkarstvo i pozorište na Pedagoškom fakultetu Univerziteta Primorska u Kopru, sada kao vanredni profesor. Režirala je oko 65 lutkarskih predstava u profesionalnim i alternativnim pozorištima u Sloveniji i inostranstvu, više puta u saradnji sa Igorom Cvetkom. Mnoge od njih su nagrađivane na međunarodnim festivalima. Pored umetničkog stvaralaštva, Sitareva vodi lutkarske radionice za decu i seminare za nastavnike, pozorišne pedagoge, terapeute i glumce u Sloveniji i inostranstvu. Piše članke i rasprave o lutkarstvu za novine i stručne časopise. Pored stručne literature, piše i beletristiku i povremeno objavljuje u dečijim književnim časopisima. Autorka je knjige Primeri detektiva Karla Loot (zajedno sa Igorom Cvetkom, DZS, Ljubljana, 1996), koja je kombinacija slikovnice i priručnika za lutke iz senke (Nagrada Bela vrana na Međunarodnom sajmu dečijih knjiga LIBRO u Bolonji, Italija, 2000) i Priče za lutke i prste (DZS, Ljubljana 2001). 1997. godine, zajedno sa Igorom Cvetkom, osnovala je Lutkarsko pozorište Zapik, gde je do danas kreirano deset lutkarskih predstava. Pozorište Zapik je jedno od najmanjih lutkarskih pozorišta u Sloveniji, istraživačko orijentisano i posvećeno minimalizmu i interaktivnom pristupu publici. Predstave Zapika redovno su deo širih istraživanja i projekata (etnologija, muzika, pedagogija i terapija). U Sloveniji Zapik ima posebno mesto među lutkarskim pozorištima i uvršten je u selekcije domaćih i međunarodnih festivala. Sitareva se od 2000. godine intenzivno bavi primenom lutkarstva u pedagogiji. Učestvovala je u izradi priručnika za nastavu književnosti u celoj vertikali od 1. do 9. razreda DZS. Prvi čitalac (2005) i Priručnik za prvog čitaoca (2006) koji je potpisala kao autor. Godine 2001. osnovala je Dečiju kuću u Ljubljani (zajedno sa Irenom Rajh) kao moderan dečiji kulturni centar i u prvom periodu ga je i umetnički vodila. Od 2001. do 2006. godine, nakon završetka studija psihoterapije na Fakultetu umetnosti UL, bavila se lutkarskom terapijom u okviru evropskih projekata. Poslednjih godina istražuje i stvara kamišibaj kao umetničku formu zajedno sa Igorom Cvetkom, začetnikom kamišbaja u Sloveniji. Predvode slovenački kamišbaj pozorišni pokret i obučavaju nove kamišbajiste u zemlji i inostranstvu. Specifičnost stvaralaštva Jelene Sitar je preplitanje teorije i prakse. U njenim teorijskim člancima oseća se živo scensko iskustvo, a u njenom umetničkom radu uvek je prisutna temeljna teorijska refleksija.

Jaroslav Antoniuk (Jarosław Antoniuk) – poljski režiser, dramaturg, teatrolog, direktor Lutkarskog i glumačkog pozorišta u Lomži, organizator i direktor Međunarodnog pozorišnog festivala „Kofer“ (do 2023. godine na njemu je učestvovalo preko 500 pozorišta iz preko 60 zemalja, među kojima lutkarski teatri iz Srbije i zemalja južnoslovskog regiona). Jaroslav Antoniuk završio je u Varšavi Pozorišnu Državnu akademiju (1988–1992) i Akademiju za menadžment.

Od 1994. je direktor Lutkarskog i glumačkog pozorišta u Lomži gde je od 1995–2002. radio na podizanju zgrade pozorišta. Kao režiser je debitovao 1990. s predstavom Time Release, a u lutkarskom pozorištu 1995. s Lešmjanovom Šumskom pričom. Predstava je nagrađivana na mnogim festivalima. Dosad je realizovao oko 60 predstava u zemlji i inostranstvu (Bosna i Hercegovina, Srbija, Belorusija, Rusija, Crna Gora, Španija, Poljska) i za većinu je dobijao nagrade. U najvažnije spada Prodavnica igračaka A. Popeskua koja je nagrađivana na brojnim festivalima, dobivši između ostalog atest “Najvišeg kvaliteta” na festivalu ASSiTEJ u Varšavi, Pripovest o Lejzorku Rojtšvanjecu Ilje Erenburga koja je bila nagrađivana.

Značajne predstave su i Madejova postelja (dramski debi) i Dimničar, rađene prema vlastitim tekstovima. Ostale važnije predstave: Srećni princ, Začarani jelen, Suđenje Kafki, Mali princ, Čarobnjak, Pinokio, Guliver… Dobitnik je puno Grand-pri nagrada za svoje predstave, nagrade za režiju za Crvene kape na Međunarodnim festivalima pozorišta za decu u Subotici, Banja Luci, Kragujevcu, Sarajevu. Antonjuk je dobio sledeće značajne nagrade: Nagradu ministara kulture, Nagradu maršala Podlaskog vojvodstva, Nagradu predsednika Lomže, Nagradu Podlaskog vojvode, Ministra Krimske republike, Nagradu udruženja novinara i Medalju ministra kulture srebrna Gloria Artis. Jaroslav Antoniuk, ugledni poljski reditelj, evropske reputacije. Prvi put režira na balkanskom prostoru u Banja Luci (Tri praseta, 1999.) i Mostaru (Karius i Baktus, 2001).

Rođena 29. 10. 1961. u Sarajevu. Osnovnu školu i gimnaziju završila u Beogradu. Akademiju Scenskih Umetnosti završila 1985. godine u Sarajevu u klasi Bore Stjepanovića. Radila u nekoliko narodnih pozorišta, snimala na TV, filmu i radio, a od 1991. godine postaje stalni član pozorišta „Pinokio“.

Od 3. oktobra 2005. godine posvećuje se potpuno radu u svom privatnom pozorištu „Bajkamela“, a od 2011. godine ostaje u njemu u funkciji umetničkog rukovodioca. Pozorište sada ima 11 aktualnih predstava čiji je autor i reditelj.

Godine 2009. završava specijalizaciju na smeru predavača u oblasti lutkarskog pozorišta u Sankt Peterburgu na Sankt-Peterburškoj državnoj akademiji pozorišne umetnosti na kojoj počinje i svoju predavačku delatnost 2015. godine kao stariji predavač glume na fakultetu lutkarskog pozorišta (katedra režije i glume), a od 2022. godine stupa na dužnost docenta.

Akademija 2016. godine menja naziv u Ruski državni institut scenskih umetnosti. Odigrala više od 50 uloga u lutkarskom pozorištu. Napisala 20 scenarija za lutkarsko pozorište. Režirala oko 40 predstava, od kojih: 17 u svom pozorištu „Bajkamela“ u Srbiji, 3 u Estoniji i oko 20 u Rusiji. Održala preko 30 master-klasova u oblasti lutkarske umetnosti u Rusiji, Kazahstanu, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Iranu, Kini, Estoniji…

Njene predstave, a pre svega predstava „Tamo daleko…“, igrale i nagrađivane na festivalima i gostovanjima u više od 25 zemalja: Kina, Rusija, Srbija, Bosna i Hercegovina, Ukrajina, Poljska, Belorusija, Indonezija, Tajland, Kazahstan, Iran, Tunis, Egipat…

Dobitnik je preko 50 nagrada od kojih najčešće dobija nagrade za očuvanje kulture i tradicije lutkarskom umetnošću. Predstave su nagrađivane nekoliko puta i velikim nagradama - Gran pri. Nagrađivana je kao reditelj, glumica, dramaturg, ali su nagrađivani i glumci i drugi saradnici na njenim predstavama. Kontinuirano piše i publikuje svoje naučne i metodološke radove u prestižnim izdanjima Ruske Akademije Nauka, a takođe