U vremenu kada mašta često spava, a veza sa tajanstvom detinjstva bledi, Alisini snovi nastaju kao poetsko i vizuelno istraživanje preobražavajuće moći sna, igre i čuda. Sada odrasla, Alisa se više ne seća radoznalog deteta koje je nekada bila. Nakon unutrašnjeg preloma, tone u dubok san, udaljavajući se od svakodnevice i ukočenosti odraslog vremena, u potrazi za izgubljenim delovima sebe. Dok zatvara oči, njeno telo ostaje nepomično, ali se njen um otvara putovanju van granica poznatog — u svet naseljen neverovarnim stvorenjima, izvrnutim logikama i promenljivim identitetima. U tom snu, koji postaje njeno unutrašnje carstvo čuda, Alisa susreće likove koji odražavaju njene želje, strahove i neizrečena pitanja. Svaki susret vodi ka preobražaju — mestu gde se smisao ruši da bi se ponovo uspostavio. Trenutak buđenja poklapa se sa prihvatanjem promene. Kao i u svim delima Zaches Teatro, scena postaje živa materija: svetla se menjaju poput unutrašnjih godišnjih doba, tela se preobražavaju, a zvuci dišu ritmom sna. Pozorišni prostor pretvara se u živi organizam u stalnoj promeni. Predstava ne pripoveda tradicionalnu bajku, već priziva iskustvo — zajednički san izvođača i gledalaca, u kome je svako pozvan da prepozna sopstvena čuda, sopstvene strahove i možda — svoju unutrašnju „Alisu“. Otrežnjujući san koji priziva pozorišni ritual, lebdeći između jave i sna.