У среду, 20. септембра, четвртог дана 30. Међународног фестивала позоришта за децу Суботица, у такмичарском програму изведене су три представе: “Паприка Јанчи и Ђавољи језик” Луткарског позоришта Харлекин из Мађарске, “Жена-фока” словачког позоришта “Анима-Ацт”, и “Ноћна песма” позоришта “Летећа крава” из Летоније. Представа “Паприка Јанчи и Ђавољи језик” изведена на сцени „Јадран” Народног позоришта, заснована је на традиционалној мађарској народној бајци и популарном хероју. У представи, у погрешно време и на погрешном месту, кроз шуму путује луталица Паприка Јанчи. Он постаје заточеник вештице која га потом приморава да се упути на опасну потрагу за паприком. Оливер Силнер, аутор, редитељ и главни глумац у представи, осврнуо се на значај хероја Паприке Јанчија у мађарској култури. “Он је легенда. Побеђује све оно што ми, обични људи, прижељкујемо да победимо – смрт, зло, лоше ствари у животу. Било би кудикамо једноставније кад бисмо могли да се изборимо са овим стварима премлаћивањем, као што он чини. Завидимо му на тој моћи и зато га волимо. Веома је смешан и детињаст на добар начин, тако да деца могу с њим да се поистовете. Веома је допадљив јунак.” У Дечијем позоришту Суботица изведена је словачка представа “Жена-фока”, инспирисана митом о инуитском народу. Главна инспирација представи била је књига Кларисе Пинколе Естес, Жене које трче с вуковима. Прича је написана измишљеним језиком инспирисаним говором Инуита, који звуком подсећа на хладну атмосферу поларног круга. Нарација је у сликама, интонацији и емоцијама које публику позивају на интимно позоришно искуство. Ауторка и глумица Луциа Свободова о представи је рекла. “Оригинална прича је веома дубока. Она не говори само о женама-фокама у води, већ метафорички такође говори о томе како је свима нама потребан дом коме можемо да се вратимо. Не можемо да будемо само попут хрчка који трче у месту и окрећу точак. Речи које користимо у представи су на инуитском језику, али оне нису толико важне колико емоције и интонација”. “Ноћна песма” у режији Јевгенија Ибрагимова изведена је на сцени „Јадран” Народног позоришта и представља уличну представу под утицајем суфијског фолклора и инспирисана је поезијом у прози Халила Џибрана. “Он је аутор, филозоф, књижевник, сликар, мултикултурална личност. Као режисер сам предложио да ту његову филозофију и поезију у прози практично пребацимо на позоришни језик”, истакао је редитељ Ибрагимов. Ова представа азијску мудрост, иронију и страхотне ситуације, публици упућује поуку о последицама човекових дела. Заводљива форма Ноћне песме гледаоцу имплицира да нема потребе да мења свет који је вец́ леп, вец́ да сам мора да се мења и развија. “Поподне са Зораном Ђерићем”, разговор с првим добитником нове фестивалске награде “Отон Томанић,” одржан је у Хотелу Патриа. На Отвореном универзитету Суботица, одржана је промоција књиге “Бајкологија за луткаре” Јована Царана у издању Библиотека Луткарство, Књига ИВ, Нови Сад. У оквиру филмског програма у 11 часова у Биоскопу Еуроцинема, приказан је украјински анимирани филм “Мавка – заштитница шуме”.
Назад...