ЈЕЛЕНА СИТАР луткар, педагог и публициста

Дипломирала је драматургију на АГРФТ у Љубљани. Од 1983. до 1986. радила је као самостални стручни консултант за позориште и луткарство у Савезу културних организација Словеније, од 1986. као слободни драматург, а од 2007. до 2010. године као уметнички директор у Луткарском позоришту Љубљана. Од 2010. предаје луткарство и позориште на Педагошком факултету Универзитета Приморска у Копру, сада као ванредни професор. Режирала је око 65 луткарских представа у професионалним и алтернативним позориштима у Словенији и иностранству, више пута у сарадњи са Игором Цветком. Многе од њих су награђиване на међународним фестивалима.

Поред уметничког стваралаштва, Ситарева води луткарске радионице за децу и семинаре за наставнике, позоришне педагоге, терапеуте и глумце у Словенији и иностранству. Пише чланке и расправе о луткарству за новине и стручне часописе. Поред стручне литературе, пише и белетристику и повремено објављује у дечијим књижевним часописима. Ауторка је књиге Примери детектива Карла Лоот (заједно са Игором Цветком, ДЗС, Љубљана, 1996), која је комбинација сликовнице и приручника за лутке из сенке (Награда Бела врана на Међународном сајму дечијих књига ЛИБРО у Болоњи, Италија, 2000) и Приче за лутке и прсте (ДЗС, Љубљана 2001). 1997. године, заједно са Игором Цветком, основала је Луткарско позориште Запик, где је до данас креирано десет луткарских представа. Позориште Запик је једно од најмањих луткарских позоришта у Словенији, истраживачко оријентисано и посвећено минимализму и интерактивном приступу публици. Представе Запика редовно су део ширих истраживања и пројеката (етнологија, музика, педагогија и терапија). У Словенији Запик има посебно место међу луткарским позориштима и уврштен је у селекције домаћих и међународних фестивала.

Ситарева се од 2000. године интензивно бави применом луткарства у педагогији. Учествовала је у изради приручника за наставу књижевности у целој вертикали од 1. до 9. разреда ДЗС. Први читалац (2005) и Приручник за првог читаоца (2006) који је потписала као аутор. Године 2001. основала је Дечију кућу у Љубљани (заједно са Иреном Рајх) као модеран дечији културни центар и у првом периоду га је и уметнички водила. Од 2001. до 2006. године, након завршетка студија психотерапије на Факултету уметности УЛ, бавила се луткарском терапијом у оквиру европских пројеката. Последњих година истражује и ствара камишибај као уметничку форму заједно са Игором Цветком, зачетником камишбаја у Словенији. Предводе словеначки камишбај позоришни покрет и обучавају нове камишбајисте у земљи и иностранству. Специфичност стваралаштва Јелене Ситар је преплитање теорије и праксе. У њеним теоријским чланцима осећа се живо сценско искуство, а у њеном уметничком раду увек је присутна темељна теоријска рефлексија.

Јарослав Антониук (Jarosław Antoniuk) – пољски режисер, драматург, театролог, директор Луткарског и глумачког позоришта у Ломжи, организатор и директор Међународног позоришног фестивала „Кофер“ (до 2023. године на њему је учествовало преко 500 позоришта из преко 60 земаља, међу којима луткарски театри из Србије и земаља јужнословског региона). Јарослав Антониук завршио је у Варшави Позоришну Државну академију (1988–1992) и Академију за менаџмент.

Од 1994. је директор Луткарског и глумачког позоришта у Ломжи где је од 1995–2002. радио на подизању зграде позоришта. Као режисер је дебитовао 1990. с представом Time Release, а у луткарском позоришту 1995. с Лешмјановом Шумском причом. Представа је награђивана на многим фестивалима. Досад је реализовао око 60 представа у земљи и иностранству (Босна и Херцеговина, Србија, Белорусија, Русија, Црна Гора, Шпанија, Пољска) и за већину је добијао награде. У најважније спада Продавница играчака А. Попескуа која је награђивана на бројним фестивалима, добивши између осталог атест “Највишег квалитета” на фестивалу АССиТЕЈ у Варшави, Приповест о Лејзорку Ројтшвањецу Иље Еренбурга која је била награђивана. Значајне представе су и Мадејова постеља (драмски деби) и Димничар, рађене према властитим текстовима. Остале важније представе: Срећни принц, Зачарани јелен, Суђење Кафки, Мали принц, Чаробњак, Пинокио, Гуливер… Добитник је пуно Гранд-при награда за своје представе, награде за режију за Црвене капе на Међународним фестивалима позоришта за децу у Суботици, Бања Луци, Крагујевцу, Сарајеву. Антоњук је добио следеће значајне награде: Награду министара културе, Награду маршала Подласког војводства, Награду председника Ломже, Награду Подласког војводе, Министра Кримске републике, Награду удружења новинара и Медаљу министра културе сребрна Глориа Артис. Јарослав Антониук, угледни пољски редитељ, европске репутације. Први пут режира на балканском простору у Бања Луци (Три прасета, 1999.) и Мостару (Кариус и Бактус, 2001).

Рођена 29. 10. 1961. у Сарајеву. Основну школу и гимназију завршила у Београду. Академију Сценских Уметности завршила 1985. године у Сарајеву у класи Боре Стјепановића.

Радила у неколико народних позоришта, снимала на ТВ, филму и радио, а од 1991. године постаје стални члан позоришта „Пинокио“. Од 3. октобра 2005. године посвећује се потпуно раду у свом приватном позоришту „Бајкамела“, а од 2011. године остаје у њему у функцији уметничког руководиоца. Позориште сада има 11 актуалних представа чији је аутор и редитељ.

Године 2009. завршава специјализацију на смеру предавача у области луткарског позоришта у Санкт Петербургу на Санкт-Петербуршкој државној академији позоришне уметности на којој почиње и своју предавачку делатност 2015. године као старији предавач глуме на факултету луткарског позоришта (катедра режије и глуме), а од 2022. године ступа на дужност доцента.

Академија 2016. године мења назив у Руски државни институт сценских уметности. Одиграла више од 50 улога у луткарском позоришту. Написала 20 сценарија за луткарско позориште. Режирала око 40 представа, од којих: 17 у свом позоришту „Бајкамела“ у Србији, 3 у Естонији и око 20 у Русији. Одржала преко 30 мастер-класова у области луткарске уметности у Русији, Казахстану, Србији, Босни и Херцеговини, Ирану, Кини, Естонији…

Њене представе, а пре свега представа „Тамо далеко…“, играле и награђиване на фестивалима и гостовањима у више од 25 земаља: Кина, Русија, Србија, Босна и Херцеговина, Украјина, Пољска, Белорусија, Индонезија, Тајланд, Казахстан, Иран, Тунис, Египат… Добитник је преко 50 награда од којих најчешће добија награде за очување културе и традиције луткарском уметношћу.

Представе су награђиване неколико пута и великим наградама - Гран при. Награђивана је као редитељ, глумица, драматург, али су награђивани и глумци и други сарадници на њеним представама.

Континуирано пише и публикује своје научне и методолошке радове у престижним издањима Руске Академије Наука, а такође и у бројним научним журналима и зборницима у Русији и иностранству. Учесник је великог броја научних конференција и кооснивач и главни координатор великог међународног научно-практичног форума луткарског позоришта.