У недељу, 22. септембра у Дечјем позоришту Суботица, свечаном церемонијом је отворен 31. Међународни фестивал позоришта за децу Суботица. Овогодишње фестивалско издање траје до 27. септембра и одржава се на неколико локација у Суботици, а у главном програму је на репертоару 13 представа ансамбала из Чешке, Естоније, Француске, Мађарске, Немачке, Шпаније, Турске, Хрватске, Словеније, Црне Горе, Републике Српске, као и представе домаћих позоришта из Ниша и Суботице. Улаз на комплетан програм фестивала је бесплатан.
Миланка Костић, чланица Градског већа Суботице задужена за област културе, у свом говору је истакла:“Дете које одгајамо негујући културне разноликости, учећи га богатим животним садржајима, подстичући га на интеракцију са вршњацима, постаће човек на ког ће друштво бити поносно. Фестивалска чаролија је потребна сваком од нас, како бисмо се смејали, радовали, понекад и плакали; суочавали се са страховима, учили, расли. Град Суботица подржава манифестације попут ове, и чини да заједно са најмлађима живимо дане среће, летимо на крилима маште, сањамо више”.
Након уводног обраћања додељена је фестивалска награда “Отон Томанић”, признање за театролошко промишљање у домену позоришта за децу и младе, професорки др Еви Томашевској. Ева Томашевска се захвалила на награди речима: “Ова награда за мене је била велико изненађење, али истовремено и част. Захвална сам свим људима који поштују мој научни рад. Прошла година је била веома тешка за мене, и зато ову награду гледам као на дашак свежег ваздуха. Она ми даје наду да је мој рад вредан и важан у области театролошког промишљања, и наравно – луткарима”.
Награде за животно дело „Мали принц”, за изузетан допринос развоју културе и сценске уметности за децу, додељене су Луки Кецману у категорији домаћих стваралаца и Јарославу Антоњуку из Пољске у категорији иностраних стваралаца.
Лука Кецман се прво обратио одраслима “који су побегли из дечијих панталона”, наводећи стихове: „Живот је сен што хода, рђав глумац, што се за часак размеће и кида, на позорници, и – не чује се за њ. То је прича луде, пуна буке, беса, и не значи ништа”. Кецман се потом обратио деци наводећи стихове: “Кад сам био мали, воду сам јео, а хлеб пио. Ноге су ми биле гологлаве а глава боса. Место бркова носио сам два пужића испод носа. У снегу ми је било топло, а крај вреће зима. Одликовање за храброст имао сам на челу и на коленима. А кад сам био јако мали малац, пушио сам ножни палац”.
Јарослав Антоњук у свом говору навео: “За мене је велика част да стојим на овој сцени, као трећи Пољак који је добио награду Малог принца, након Хенрика Јурковског и Вјеслава Хејна. Моје представе су игране овде у Суботици, учествовао сам у жирију, и овај град ми је веома драг”.
На церемонији отварања представљен је фестивалски жири, чије одлуке ће бити саопштене на церемонији доделе награда и затварања фестивала у петак, 27. септембра – глумица и редитељка Морана Доленц, овогодишњи добитник награде “Мали принц” - Лука Кецман, и лауреаткиња награде “Отон Томанић” - Ева Томашевска.
Такође је представљен и Млади жири који чине ученици Основне школе “Ђуро Салај” из Суботице: Сања Цурновић, Тамара Каналаш, Анђелија Станишић, Богларка Голи и Кира Какуси.
У уметничком делу церемоније наступили су хор Музичке школе “Суботица” који је са диригенткињом Силвиом Милинов извео фестивалску песму “Пустимо децу да расту”, као и суботички Цреативе Студио за модеран балет, који је извео две балетске тачке: “Алису у земљи чуда” кореографкиње Мирјане Перчић и “До yоу хеар тхат соунд?” кореографкиње Маше Лукић.
Такмичарски програм фестивала отворен је током преподнева у Позоришту Деже Костолањи представом “Виртуално луткарство: Копачи злата” Луткарског позоришта „Цвикау“ из Немачке. Друга такмичарска представа “Кути” естонског позоришта “Триктрек” одиграна је након церемоније отварања фестивала на импровизованој сцени испред Народног позоришта Суботица.
Представа “Виртуелно луткарство: Копачи злата” аутора Емануела Геибела и редитељке Монике Гербоц била је праћена уз помоћ ВР наочара у вештачки створеном свету филмске технологије од 360°, у три димензије, просторном звуку и без физичких ограничења. Напуштена је класична фронтална перспектива представе, а прича је оживела око гледалаца. Доминиqуе Сухр, драматуршкиња представе, о овом иновативном концепту је рекла: “Идеја је настала за време пандемије. Нисмо имали шта да радимо и размишљали смо о томе како да доведемо позориште до људи, до оних који су код куће, тако и до деце у школама. Али нисмо хтели да радимо само пренос путем интернета. Уз помоћ виртуалне реалности ви сте у сред приче, али и њен део. Видите луткаре и лутке из велике близине, можете готово да их додирнете. Путујете на броду и летите заједно са актерима представе, кроз облаке. Наравно, хтели смо да ово ипак буде позориште, а не филм или компјутерска игрица, тако да и даље можете да видите луткаре како сами управљају луткама, као и да је све направљено од ствари које постоје у физичкој реалности”.
Представа “Кути” естонског позоришта “Триктрек”, аутора и редитеља Алеxандера Андреева, прати венчање краљеве ћерке које представља најважнији догађај у замку. Међутим, у јеку забаве, Кути - древни ратници гаврани - почињу напад на замак. Представу изводи троје чланова породице: Алеxандер, Серафима и Лука. “Имамо веома мале марионете и због тога морамо да будемо заиста близу публике”, рекла је Серафима Андреева. “Конструисали смо овај замак пре две године. Био нам је сан да направимо нешто заиста предивно и изводимо представу на различитим фестивалима. Фабула о венчању и борби је веома једноставна, али најважнија ствар су механички делови које смо направили по узору на различите средњевековне приче и градове. Али то није права средњевековна прича, већ наша фантазија”.
Реализацију Међународног фестивала позоришта за децу Суботица подржали су Министарство културе Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама АП Војводине и Град Суботица.
Назад...