Todor Valov - Nagrada za životno delo „Mali Princ”

23. septembar 2026. u 18.30 časova

Hotel Patria

Todor Valov je rođen 04.08.1966. u Varni, Bugarska. Gimnaziju je završio na francuskom jeziku, a potom upisao glumu i diplomirao je 1991. godine na NATFIZ-u „Krsto Sarafov“ u Sofiji. Otkrivši talenat za lutkarsku režiju, nakon kratke glumačke karijere, upisuje se i na odsek lutkarske režije iste Nacionalne akademije teatarske i filmske umetnosti u Sofiji i diplomira 1995. godine u klasi Nikoline Georgieve i Atanasa Ilkova, koji su, ističe, bili osnivači Katedre za lutkarstvo pri Akademiji u Sofiji.

Karijeru lutkarskog reditelja započinje bajkom Donalda Biseta Dobro jutro, laku noć i već 1998. godine dobija Nacionalnu nagradu kao reditelj što mu praktično otvara vrata Centralnog Stoličen teatra u Sofiji.

Početkom ovog veka često gostuje u mnogim pozorištima za decu u Srbiji, BIH, Rumuniji, Croj Gori, priprema predstave u Nemačkoj:, osvajajući bezbroj nagrada na mnogim Festivalima. Posebno mesto u biografiji svog rediteljskog opusa zauzimaju mu dve predstave koje je režirao u našoj državi: Labudovo jezero u Pozorištu za decu i mlade Kragujevac, i predstava Par cipela u Dečjem pozorištu Subotica. Predstavu Labudovo jezero UNIMA Srbije je proglasila za najbolju lutkarsku predstavu 2013. godine, a predstavu Par cipela Todor posebno čuva u sećanju zbog Festivala Zvezdarište u Beogradu 2015. godine kada je nagrađena u svim kategorijama koje festival dodeljuje, od GRAND PRIX-a do pojedinačnih glumačkih uloga i autorskih priznanja.

Uz zavidan spisak nagrada koje je tokom svoje karijere osvajao, lično izdvaja Nacionalnu nagradu „IKAR“ 2020. godine za najbolju predstavu Pinokio u izvođenju Tearta Ruse, Bugarska.

Značajan je i podatak da Todor Valov, na poziv profesora Bonje Lungova, kao šefa katedre za lutkarstvo NATFIZ-a Sofija, sarađuje i dalje sa Akademijom, režirajući predstave sa studentima.

Todora Valova kao umetnika karakteriše raznolikost, jer pripada malobrojnim rediteljima čije predstave su zaista potpuno različite. Umetnički uzori su mu bili profesorica Nikolina Georgieva i reditelj iz Rumunije Silvio Purkarete. Kao dečak je bio opčinjen predstavom (Teatar senki) Karneval životinja u režiji profesorice Nikoline Georgieve. Zarazio se njenom poetikom, a potreba za sticanjem znanja o lutkarskoj umetnosti ga je sudbinski povela putem da upravo bude student u njenoj klasi. I sam kaže: „Ništa nije slučajno“.

Osnovnu inspiraciju nalazi u muzici i pokretu. Lutkarstvo doživljava kao „balet sa lutkama“, akcentujući i likovnost kao važan element svake predstave. Voli da istražuje animaciju pokreta lutke prevashodno na muzičke teme. Muzika ga pokreće. Lutkarstvo upoređuje sa baletom, za Todora Valova lutkarstvo je neka vrsta „koreografije“.