Noćna pesma je ulična predstava pod uticajem sufijskog folklora, inspirisana poezijom u prozi H. Džubrana. Kroz azijsku mudrost, ironiju i strahotne situacije, publici se upućuje pouka o posledicama čovekovih dela. Sufijska koncepcija koja se nalazi u osnovi predstave jeste zajedništvo svih, s polazištem u ideji zaboravljanja mira. Međutim, nikada nije kasno da se mit iznova otkrije. Ciljna publika predstave su porodice s tinejdžerima. Adolescencija je doba bunta, mladih pojedinaca odlučnih da menjaju svet po svaku cenu. Zavodljiva forma Noćne pesme (slike, zapleti, lutke, likovi koji se pojavljuju iz potpunog mraka i podjednako začudno odlaze) gledaocu implicira da nema potrebe da menja svet (koji je već lep), već da sam mora da se menja i razvija. Uz toliko nepoznanica i klopki na životnom putu mlade osobe, to je pravi izazov. Čovek kroz život putuje kao kroz mračnu sobu, prateći tračak svetlosti, nesvestan kakve ga opasnosti i zgodici čekaju iza ugla.