Boraviti u Pradevojčici znači živeti u vremenu koje je bilo u suživotu s prirodom. Ova predstava je podsetnik koliko smo se udaljili od sunca, meseca, zemlje, vode, vatre, biljki, životinja, od realnih dodira i susreta s prirodom. U zajednici koja je u predstavi konstruisana priroda je događaj, lik, trenutak, lepota, prijatelj, ubica, roditelj, stanodavac... Priroda nije nešto što „treba čuvati” nego deo nas. Međutim, i ovo, za nas napredno društvo, ima svoje mane, pravila koja su podređena dečacima i muškarcima. Ali, da nema ali, ne bi bilo ni priče! U toj zajednici živi jedna devojčica koja se nameračila da ta pravila promeni. Priroda joj je najveći saveznik u tome, jer to što ona hoće i jeste prirodna stvar. Zašto devojčica ne bi preuzela poziciju vođe i započela novu etapu života u prazajednici? Zašto je njen muški prijatelj ne bi podržavao u tome? Zašto mi ne bismo pravili predstavu baš o tome?