Здравко Мићановић - Награда за животно дело „Мали Принц”

23. септембар 2025. у 16.00 часова

Хотел Патриа

Рођен у Лопарама, БиХ, Република Српска.

Академију ликовних умјетности – сликарски одсјек завршио у Сарајеву 1977. године. Магистрирао 1998. и докторирао 2020. на Факултету примењених уметности у Београду.

Након завршетка Академије, годину дана био професор ликовне умјетности у Гимназијама из Живиница и Лопара. Од 1978. до 1992. године запослен у штампарији Графичар из Тузле, прво на мјесту графичког дизајнера а послије и ликовног уредника у издавачкој дјелатности исте организације. По преласку у Београд, од 1992. до 1998. године ради у маркетиншкој агенцији „Saatchi&Saatchi“ на мјестима графичког дизајнера и арт директора. Након агенције и трогодишњег статуса слободног умјетника опредјелио се за универзитетску каријеру. На Академији лепих уметности (2001-2004.) предаје Плакат, такође и на Факултету примењених уметности, гдје је у радном односу од 2004. године све до одласка у пензију 2018. године. Од 2001 до 2006 хонорарно предаје Графичке комуникације на одељењу ФПУ из Београда у Крагујевцу, продуживши ангажман и на новоформираном факултету ФИЛУМ - Универзитет Крагујевац. Предавао Графички дизајн на Бањалучкој ликовној академији од 2009 до 2011. године. Од 2006 до 2012 је на Академији умјетности „Слобомир“ Универзитета у Бијељини и Добоју професор је такође на предметима из области графичког дизајна.

Области умјетничког стваралаштва:

Графички дизајн

Реализовао велики број плаката, обликовао визуелне идентитете и бавио се опремом књига и других публикација. У Галерији Југословенског портрета у Тузли 1991. године представио је свој рад у области графичког дизајна са евидентираних преко 400 радова реализованих кроз ангажман у радној организацији и самостално. Осамнаест година био је кућни дизајнер компаније „Велефарм“ из Београда. Сарађивао са многим институцијама културе и издавачким кућама међу којима су: Дом младих Тузла, Другари Сарајево, Народни музеј у Београду, Завод за уџбенике у Београду и Сарајеву, Босанска ријеч Тузла, Српска књижевна задруга и друге. Плакате је радио за многе позоришне куће, међу њима: Тузланско народно позориште, Дом младих Тузле, Крушевачко позориште, Народно позориште у Београду, Атеље 212, Београдско драмско позориште, ТКТ из Тузле. Од 2003. до 2016. године ангажован је на осмишљавању визуелног идентитета Сусрета позоришта БиХ у Брчком, такође и Међународне смотре археолошког филма (2002 до 2009) у Народном музеју Београд. Јавности се представио самосталним изложбама плаката у Тузли (1991. и 2022.), Крушевцу (1999.), Брчком (2006.), Ријеци (2011.), Новом Саду (2012.), Инђији (2016) и Београду (1998. 2016.) а изложбом у Музеју примењених уметности у Београду, 2016. године, заокружио укупан рад у области плаката.

У области графичког дизајна и плаката добитник је више награда, између осталих на Мајској изложби УЛУПУДС (1995.), Октобарском салону (1995.), награде за плакат, Фестивал тржишних комуникација у Сарајеву (1989.) на Фестивалу позоришта у Брчком (2004.)

Поред графичког дизајна цртеж као засебна ликовна дисциплина, карикатура, илустрација и стрип су такође области активног рада.

Цртеж је у кратком периоду након завршетка академије био најзаступљенији у раду што је обиљежено и самосталним изложбама у Тузли (1982, 1987, 1990.), Љубљани (1982.), Крку (1983.), Супетру на Брачу (1987.), Трстенику 2000.), много касније и Београду (2001, 2013.), већим бројем колективних изложби у земљи и иностранству и наградама на салону у Добоју 1981. и Сремскокарловачкој ликовној колонији цртежа и акварела 2001.

Карикатуре почиње објављивати већ као средњошколац у „Јежу“, „Младости“ и подлистку „Слободне Далмације“ – Помет. Био је неколико година стални сарадник тузланског листа „Фронт слободе“ и неколико гласила радних организација из Тузле. Судјеловао је на више међународних и југословенских изложби карикатура. Током 1996. и 1997. као карикатуриста, био је сарадник дневног листа „Вести“ који је излазио на српском језику у Франкфурту. Добитник је неколико награда за карикатуру од којих је најсјајнија I награда за портрет Бранислава Нушића на VI међународној изложби карикатура Златни осмех Београд, 2008.

Илустровањем, нарочито књига намјењених млађим узрастима, бави се у континуитету током цјелокупног професионалног рада. Сарадња са дјечијим листовима „Малиша“ из Тузле, „Весела свеска“ из Сарајева, „Змај“ из Београда и „Бијела пчела“ из Ријеке такође карактерише ову активност. Самостално излаже илустрације, понекад комбинујући са стрипом, а понекад и са плакатом: у Тузли, на фестивалу Везени мост (2004.), Новом Саду, на Змајевим дечјим играма (2004.), у Ријеци (2005.), Београду (2007. и 2012.), Суботици, на Међународном фестивалу позоришта за децу (2009.), на дјечијем фестивалу Булка у Црвенки (2009.), Сомбору (2013.), на крају и Основној школи Свети Сава у Лопарама, 2008. године поводом 50. година од уписа у први разред основне школе. Судјеловао на великом броју колективних изложби од којих се истичу Бијенале у Братислави и Златно перо у Београду. Добитник је двије југословенске награде за илустрацију на изложбама Југодидакта (1986 и 1988. године)

Стрип, нарочито последњих година, значајно је присутан у раду. Почетком осамдесетих објављивао стрипове на дневно актуелне друштвено-политичке теме (Фронт Слободе, Крека, Тузланска банка, ПТТ Тузла). Судјеловао такође и на неколико стрип конкурса на којима је освајао признања и награде (Љубљана, Сарајево и Нови Сад). Последњих двадесет једну годину објављује тематски разноврсне стрипове и илустрације у листу за сву дјецу, Бијела пчела из Ријеке. Током 2023. године обиљежио двадесет година сарадње са „Бијелом пчелом“ изложбама у Суботици, Београду и Лопарама, а 2024. у Трстенику и Бијељини. Као финале обиљежавања јубилеја организована премјерна промоција књиге стрипова под називом „Истина о б(иј)елој бради“ објављених у Бијелој пчели, у лесковачком Народном музеју (2024.) а после и на ФПУ у склопу 20. Ћириних дана.

Илустрације, карикатуре и стрипове објављивао у више листова и часописа: Фронт слободе, Ошишани јеж, Младост, Слободна Далмација, Спорт, НИН, Политикин забавник, Вести из Франкфурта, Змај.

Учесник ликовних колонија (Каран, Фекетић, Сремски Карловци, Фоча, Суботица- Палић, ...). Одржао је много мајсторских курсева и радионица. Судјеловао на више скупова с теоретским радовима из области графичког дизајна. Био члан жирија и у умјетничким савјетима на културним и ликовним манифестацијама у земљи и иностранству.

Специфичан вид активности развијао током рада на неколико факултета организовањем и око 60 студентских изложби плаката, најчешће у сарадњи са друштвеним институцијама у области културе. Најзапаженије мјесто у тим активностима заузима сарадња са Међународним фестивалом дечијих позоришта из Суботице, која траје већ петнаест година.

Међу освојених више од тридесет награда и признања, најактуелнија је Златна значка Општине Лопаре за допринос култури те средине.