Odrastanje - Predstava Iza brda, preko brega

Odrastanje

Predstava Iza brda, preko brega

Narodne legende i priče često su polazišna osnova za predstave za decu zbog važnih pouka koje poručuju i koje bi trebalo da se čuju u dečjem uzrastu, zatim jer su te priče na svojvrsan način „oprobane“ i komuniciraju sa mlađom publikom, a u krajnjem i zbog nedostatka savremenog dramskog teksta za decu i mlade.

Festival pozorišta za decu u Subotici počeo je pričanjem češke legende i nastavio se uprizorenjem mađarske tradicije. Predstava Dečjeg pozorišta u Subotici Iza brda, preko brega autora Žoke Hernjaka po tekstu Ola Tomaša, u režiji Armina Rica govori o dva brata koji sazrevaju, simbolički prelaze put inicijacije i postaju muškarci. Put puberteta, o kojem se toliko retko, gotovo nikad, ne govori u teatru za mlade, predstavljen je kao kraj dečje bezbrižne igre i avantura na koju dečake šalju roditelji.

U šumi, mračnom i pomalo strašnom mestu gde dečaci ne znaju šta ih čeka, nailaze na jelena koji im daje zadatke, a uspešno rešavanje dovodi do vile i na kraju, kao nagradu, dolaze do devojaka u koje se, sada kao zreli mladići, zaljubljuju.

Ukratko, predstava je nalik trejleru za pubertet, kao brzinsko zavirivanje u budućnost i ono što decu iz publike čeka za nekoliko godina. Autori predstave su uspeli da se jezički i stilski obraćaju mlađem uzrastu govoreći im o iskustvu koje im je nepoznato ili makar nije lično njihovo i deluje komplikovano za objasniti. Metafora guste, nepoznate, zbunjujuće šume u kojoj su objektivne opasnosti, velika zapitanost, uplašenost, magična bića svojstvena mašti, recidivi detinjstva, odlično je poslužila kao prostor istraživanja pubertetskog doba.

Glumački gledano, podmladak Dečjeg pozorišta, pravo je otkriće. Neverovatna je energija, kondicija, preciznost scenskog pokreta, brzina trasnformacija i spretnost glumaca u animiciji lutkama od svilenih traka, sigurnost prilikom scene sa elementima teatra senki, naročito protagosnita, Adama Ađoša i Endrea Kočiša, a njima se pridružuju i Lea Mezei Grešak, Elvira Gal, Daniel Dudaš i Blanka Horvat. Muzika takođe čini veliki deo predstave, a naročito je rediteljski vrlo dobro povezana sa glumačkim deonicama u kojima se telo koristi kao instrument.

Emotivna previranja, radost prve zaljubljenosti, neumorna snaga mladosti povezana je u predstavi sa elementima mađarskih narodnih običaja. Iako je predstava i zbog svoje teme, pristupa i režije dragulj pozorišne scene za decu, ona je još važnija jer je ukazala na raskošni talenat mladih glumaca i glumica za koje možemo samo da se radujemo što ćemo ih gledati u narednim sezonama.

Divna Stojanov